Würth TIG 200S AC/DC Traducción Del Manual De Instrucciones De Servicio Original página 388

treba da se radi, radi određivanja pravilnog izbora
elektroda. Pogledati sledeći prikaz varova koji
bi trebao da posluži kao koristan primer za izbor
odgovarajuće elektrode
3.5.1. Kada se koristi pravilna elektroda
1.Var bi trebao glatko da se formira oko krajeva
materijala koji se vezuju, bez formiranja iskrzanih
ivica.
2.Rastopljena zona u osnovnom metalu bi trebala
da bude iste dubine kao i visina vara iznad
površine metala.
3.Pri zavarivanju treba se formira „pucketajući" zvuk,
nešto slično zvuku koji se stvara kod prženja jaja.
3.5.2. Kada se koristi pretanka elektroda
1.Var će biti previsok i nepravilan.
2.Električni luk će teško da se održava.
3.5.3. Kada se koristi predebela elektroda
1.Električni luk će progoreti lakše metale
2.Var će biti udubljen u metalu koji se zavaruje
3.Var će biti ravan i porozan
4.Elektroda će se zalepljivati za radni predmet
Napomena: brzina kretanja elektrode duž metala
koji se zavaruje, takođe utiče na kvalitet zavarenog
spoja. Da bi se obezbedilo dovoljno prodiranje i
dovoljno nagomilavanje materijala elektrode u varu,
električni luk mora da se kreće sporo i ujednačeno
duž vara
3.6 PODEŠAVANJE AMPERAŽE
Ovaj aparat za zavarivanje ima beskonačnu
trenutnu kontrolu. Sa ovim aparatom je moguće
zavarivanje uz upotrebu elektroda debljine
3/32´´prečnika. Ne postoji opšte pravilo za
izbor elektrode i temperature za pojedine namene.
Pre početka samog zavarivanja, preporučuje
se sprovođenje probnog zavarivanja na nekom
odbačenom komadu metala, koji odgovara vrsti
metala na kom je planirano da se zavaruje. Pravilan
izbor elektrode i debljina radnog predmeta od
metala određuju količinu toplote potrebne za
388
ostvarenje procesa zavarivanja. Teži i deblji metali
zahtevaju veću vrednost jačine struje (amperažu),
pri čemu lakši i tanji metali zahtevaju manju vrednost
jačine struje (amperažu). Pogledati pakovanje
elektrode zavarivanja za dobijanje informacija o
opsegu amperaže zavarivanja.
3.7 TEHNIKE ZAVARIVANJA
Najbolji način da se stekne rutina u dobrom
zavarivanju, je vršenje probnih zavarivanja u kratkim
i pravilnim intervalima. Sva probna zavarivanja
treba da se sprovode na odbačenim komadima
metala. Nikako ne treba da obavlja zamenu čitavog
aparata, sve dok se ne postigne praksa dobrog
zavarivanja s postojećim modelom, tako da varovi
budu bez šljake i gasnih uključaka.
3.7.1 DRŽANJE ELEKTRODE
Najbolji način za hvatanje držača elektrode je
onaj koji je najugodniji za ruku. Položaj elektrode u
odnosu na radni predmet kod formiranja električnog
luka, iziskuje da ona bude pod pravim uglom u
odnosu na ravan materijala koji se zavaruje. Kada
luk bude formiran, ugao elektrode treba da bude
između 10 i 30 stepeni u odnosu na normalu.
Ovakav položaj omogućava dobru penetraciju sa
minimalnim rasprskavanjem.
3.7.2 Formiranje električnog luka
UPOZORENJE
UTICAJ ELEKTRIČNOG LUKA NA KOŽU I OČI JE
IZUZETNO ŠTETAN! Produženo vreme izloženosti
električnom luku može da izazove slepilo i
opekotine. Nikada ne započinjati uspostavljanje
električnog luka, pre primene svih neophodnih
mera zaštite. Nositi vatrostalne rukavice, otpornu
košulju sa dugim rukavima, zaštitne pantalone bez
manžetni, odgovarajuće cipele kao i ANSI odobrenu
zaštitnu masku ili vizir.
Zagrebati osnovni metal sa elektrodom kako bi
započelo formiranje luka, a zatim podići elektrodu
za 0,32 cm kako bi se napravio razmak u odnosu
na površinu radnog predmeta. Videti sledeću sliku:
Vrlo je važno da se taj razmak održava u toku